СВЕТА БРАЋА,
ПРАВОСЛАВНА
И ЈЕДИНА
Два се тада
брата родише
Од мајке
Марије и оца им Лава,
Давних дана
века деветога,
У Солуну,
граду староме.
Понос и
дике роду своме,
Одрасташе
к'о и свака деца
Тог времена
древног, опаснога...
Кад стасаше
у учене, праве људе,
Одлучише
они тако да поступе,
Зарад рода
и свељудског спасења,
Ширит' веру
у Христа нам, сина Божјег,
У
православље, к'о спас рода,
И
православну веру праву.
И због тога
прогањани беше,
Све на
правди Бога јединога,
Несхваћени
прво од народа,
И владара
силних на бес научених,
Јурени су,
грђени су страшно,
Терани у
најмрачније стране…
Aл'
упорни бејаху обоје,
Одустати
нису ни у једном хтели.
Наставише
они где су стали
И одоше
славом, светом, вечном,
Ширећ' даље
веру православну,
А касније
тек народ је почео
Славит'
браћу, једног и другога.
Хвала вама,
браћо Света драга,
Свети
Ћирило, Методије Свети,
Што сте
тако храбри били
И нашу нам
веру очували,
Славили се
веком - вековима,
Даће Бог
наш, мили драги.
Многе школе
свију страна света
Поносито
ваше име носе,
Јер сте
словећ' писменост ширили,
Два највећа
посла порадили,
Слово, веру
раширили, пуно људи научили
Шта и јесте
права вредност
Очувања
постојања свеписмених људи.
Глагољица
ваше прво писмо беше.
A у спомен
на вас, браћо,
Ћирилица
сада поносно се зове!
Хвала вам
до бескрајних небеса,
Света браћо
наша, вечне успомене.
Рада Трифуновић, Београд /Батајница, Србија 24.04.2024.
No comments:
Post a Comment