MOJA POEZIJA - 1

 
SENKA ŽELJE

Tražiću večnost u tvojim očima
a naći ću samo trenutak.
One večeri iza naših koraka
ostala je sreća.

Htela si ljubav na praznoj klupi
i sad, kada još uvek nisi sama,
tražiš poljupce u daljini,
a kada dodješ donećeš bol.

Neka trenutak što duže traje,
vreme, sunce, suze i ljubav
doneće večnost, bez praznih reči,
sreću za nas.

Večno hoću da te zadržim,
da gledam radost u očima tvojim,
da budem samo tvoj.

Doći ćeš sutra i uzeti tugu,
a kada odeš, trenutak sna
postaće jedna stvarnost.
                                               (feb. 1966)

  

 

NAJDRAŽI SUSRET
Večeras sam ti na sastanak
doneo svoje srce.
Uzmi ruke koje te zovu,
milione želja, srce što voli,
uzmi što brže, jer ljubav boli,
jer mi je teško sada te nema.

Obična subota postala je radost,
došla si sama sa njom.
Prošli su dani, prolaze sati,
ko će divne minute da vrati,
trenutke sreće koji su večnost,
večnost za život i za nas.

Sada ćeš doći i ja sam srećan,
Lasta još nema, doći će sa tobom,
Ako jednom prestaneš da voliš
Voli još laste i samo naš dan
I ne zaboravi ljubav što boli.
Cvrkuću ptice, ulica sreće,
I ti si tu, nije to san.

Danas sam ti na sastanak
doneo svoje srce.
Večeras sam ti na sastanak
doneo ovu pesmu.
Sutra ću ti na sastanak
doneti samo sreću.
                                                 (feb. 1966) 

 

 

 SUDBINA

Violina više ne svira.
Jedan starac sedi na kamenu,
pognut u bolu života.
Vojnik više ne maršira.
Sa puškom na ramenu
čeka pismo. Od devojke ili od brata...?

Dečak je otišao.
Jesenja kiša je odnela susret.
Njegova Zlata nije došla.
I sada je nestao...
Na onaj dan su ga sećale oči i zvezdani splet,
osmesi... Ne, ljubav je prošla.
                                                                            (jan.1965)  

   

 

PUSTITE ME DA PEVAM
Hoću da pevam i budem veseo,
hoću da osetim čaroban vetar muzike,
da isteram tugu iz sebe,
da se setim na sve što je prošlo,
hoću da sve na svetu bude radosno.

Sva tuga
koja me tako muči i lomi
nestaće zauvek.
I neću gledati vetar
kako se mačuje sa njenom kosom,
ni gledati nju kako se moli,
iako ćuti u tami.

Nestaće ideali
ugasiće se i poslednje svetlo ljubavi,
mesec i zvezde biće kod nje.
Da li će tada biti sama?
Da li će biti sama, kao cvetić u vodi,
kao prvi poljubac u našem sutonu,
kao taj jedini dodir naših života?
Endži, reci, da li si sama...?

A sada hoću da budem veseo
i da zaboravim pesmu tuge,
da pogorim sve tuge druge
i ni za koga neću da znam.
Pustite me, molim vas, da pevam.
                                                              (dec.1964) 

 

 

DO OVE LIVADE I NATRAG

Dobro mi došle,
drage moje ptičice
iz dalekih krajeva
moje drage.

Dočekujem vas
sa zalaskom sunca
i ovim trenutkom
i ovim minutom
predosećanja.

Putujem uskoro
sa zelenih livada
sa horizonta neba
u sivi grad.

Mile ste, ptice,
ali nemam gitare
i znam da huk vetra
ne može biti zamena.

I tako otplovi sunce...
A... Još ste tu...
Skoro da zaboravih na vas
jer sam se sećao
na nju.
                                                        (U rovu, Mali Poganac, okt.1968) 

 

 

 

MALA PESMA
Svetla livada,
u zvucima koraka mnogih
i bela, prašnjava cesta,
duga.

Šumi vetar
i u svakom tom šumu
čujem reči "Volim te".

Svetla livada;
i prodje jedna devojka
a ja ne okretoh glavu
- volim te.
                                                     (Ptuj, dec.1967) 

 

 

 

KORACI U DANIMA
Kao svetla radosnih noći
koračaju devojke.
I idu dani,
unaokolo tuga
i stran jezik...

Žive sećanja na ljubav,
žive negde daleko.
Na putu koračaju devojke,
a ja sam sam,
nepromenjen u svojoj suštini.

Niko te i ne pogleda
i tako već dodje sunce.
Još živi nada
i sećanje na dane...
I dani idu...
                                                               (Ptuj, feb.1968)