MOJA POEZIJA - I - VELIKI DANI ŽIVOTA

 

/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
I. - VELIKI DANI ŽIVOTA
**********
1. RAZMIŠLJANJE
                                               "Ima nečega lepog u letu
                                                                    a s' letom lepog u nama"
                                                                                      (S. Jesenjin)
Daljine davne
daljine sadašnje,
da mogu biti ptica
i preleteti moje gradove,
da mogu biti vetar...

Vidim kako plačeš,
i svaka suza kao kamen
kotrlja se niz ulicu.
Nema vetrova
i sunce prži vrelu travu
i nigde kose najdraže
da se ispod nje zaklonim
i najzad počnem da živim.

Vidim te kako me hoćeš,
plačem te u svojoj boli,
ali i to srce odboli
i nikada neće bit' ruža
na mestu gde smo bili mi.

Telefoni zvone
i usijani zrak topi prozore.
Na pesku nema mog lika
i zrnca ćute bez nas.
U uvali prazno more...

Vetar da budem,
ptica da budem,
da letim svom životu,
da vidim tvoju lepotu,
da ljubim tvoju zemlju
i ruke da su nam same
- daljine, daljine davne ... 

/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
I. - VELIKI DANI ŽIVOTA
*********

2 . SRCE U DANU

Živote moj najsrećniji.
devojko mojih krila
i želja.
Koliko bih te voleo
u tami i svetlu
noći i dana
i vrelim obrisima usana
što željno uzdišu
za tobom.

Oko plavo i nebo plavo
i sve želje u plavom
i sve što imam u duši,
sve to je za tebe.
Mora bih zagradio
da bi imala jezero snova,
i pesme bih pevao,
najsrećnije pesme
o tvojoj lepoti.

Živote moj najsrećniji,
devojko mojih krila
i želja.
Snovi prolaze
i opet će svanuti jutro,
ali ćeš i u idućem snu,
u svakoj sutrašnjoj reći
i sutrašnjem danu
biti i ti. 

/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
I. - VELIKI DANI ŽIVOTA
********************************************
3. ZORA ŽIVOTA 

Treba odživeti jednom novi zivot
u purpurnoj svetlosti dana
i zaspati na sumornim kliktajima ptica...

Moramo nositi svetlo sunca
jer su naše oči mlade
za tminu zivota.
Na reci bi zaustavili reči
i igrali se sa sudbinom
na ivici jutra.
Ne smemo nikada dodirnuti
vlažne usne,
jer one su već odavno
odbolovale ovaj život...
                                    

       

                                Seka Knežević (Šćepović) i Slobodan (Darko) Jevremović,

                                                                 Zagreb, juli 1968. 

/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
I. - VELIKI DANI ŽIVOTA
************************************************
4. MAJKA

Bojim se puno da mi ne ode.
majko moja.
plašim se da jednoga dana
ne bih ostao sam.

Vidim da oblaci plove
i na zapadu rumeni snovi.
a moja voljena negde iza ugla
ide ka prošlosti.

Volim tebe, majko
i niko mi ne može pomoći
k'o tvoja topla ruka
i mio glas.

Već oči gube čistoću
i suze naviru na oči,
nje nema, majko,
i nikada više, znam,
ona se neće vratiti.

Zato mi oprosti, majko,
što ću danas biti sam,
iako me ti, zar ne,
beskrajno mnogo voliš.                                                              (pesma o Vesni /Seki/ iz Zagreba) 

  

 /iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
I. - VELIKI DANI ŽIVOTA
**********************************************

5. ŽEDJ

Da li bi mi iko hteo
da pomogne
jer nigde vode, da se osvežim,
a sunce suši zrak.

Da li bi iko mogao
da mi kaže
gde se skriva moj deo života,
devojka koju volim.
                                                      *(posvećeno Vesni /Seki/ iz Zagreba)*