Saturday, February 25, 2017

MOJA POEZIJA - II - SRCE U KAMENU /1


/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
II. - SRCE U KAMENU
**********

1. POVEST

Zvala si me
ali me nije bilo već danima.
jer sam plakao sa zvukom gitare
i pevao pesme protesta.

O ljubavi sam pevao
što je uništena ležala
u velikom okeanu.
pričao sam o Vijetnamu.
o ljudima se saživeo
i bio sam ONI.

Sunca je bilo svuda
a ja sam bio sam,
bez ijednog daha ljubavi.
Moje je srce bilo u kamenu
i moja je ljubav
ostala u kilometrima;
i strah, strah svuda. 


Photo: Photo:
 /iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
II. - SRCE U KAMENU
********

2. PESMA O GITARI

Pevaj, gitaro,
da nijedna devojka
ne bude sama
i snovi budu sa njom,
da sazna istinu
o mokrim djavolima
i urlicima smrti,
da zavoli život,
da postane i dete i žena,
da ljubav bude i mir za sve.

Pevaj, da bi san
o sreći čovečanstva
voleli ljudi
i hteli da postanu veliki
i snažni. 


Photo: Photo:
/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
II. - SRCE U KAMENU
**

3. DAN
Ostani kod mene,
jer ne mogu gledati
kako mi ideš u beskraj
da više nikad ne dodješ.

Mnogo bih hteo
ali su usne suve
i reči nigde nema
i opet odlazi dan... 


Photo
/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
II. - SRCE U KAMENU
******

4. NEMOJ ME VOLETI
Nemoj me voleti
u sutonima
kada duva vetar
i odnosi miris
tvoje kose.

Nemoj me voleti
u noćima,
jer onda ne bi nikada
otišla od mene
i ostavila nemir samoće.

Nemoj me voleti,
jer su dani dugački
i jutra hladna
a tvoja ljubav
ne zna za to. 


Animated Photo
/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
II. - SRCE U KAMENU
****

5. TI

Zar mogu da te ne ljubim
kada su sve moje želje kod tebe,
kada mi život nije topao
i kada nema sjaja u tvom oku.

Travu vrtim i milujem zvezde
i hodam putem razranavljenim
i mislim, mislim dugo o tebi
- zar mogu ikad da te ne ljubim? 

Photo: Photo:
Photo: VOLIM SUNCE

Pored puta
mališan
prodaje maslačak.
Ljudi ga kupuju,
nude ga i meni.

Pustite, ljudi,
maslačak.
Ne volim vas,
jer ste njime hteli
zakriliti sunce
i njene drage oči.

Uzmite ga
i nosite daleko,
a mene pustite
pored dugog puta,
da volim.
(jan. 1968)
/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
II. - SRCE U KAMENU
******

6. OSMEH 

                                        (Posvećeno 19. januaru 1968, Ptuj)
Zar nije lep tvoj osmeh,
lepši od mora i noći?
Dao bih sebe na poklon,
samo da mi se osmehneš
ljubavi, mila moja.

Gledao sam tvoj osmeh
i znao sam da je to bila sreća
što nisam postao vetar
kada se veliki kamion
iskrenuo na dva točka. 


Photo






No comments: