MOŽDA
Možda ćeš razumeti
poglede moje čežnjive boje
i reči nade
o tebi.
Dok sreća obilazi
obale tvoje
duša poželi trenutak samo
da oteraš sumorne misli
da sreću prizoveš
odmah, ovamo, sada,
da časovi postanu vek.
Možda ćeš spavati,
koračati kroz snove
i videti poglede
i reči nade
o tebi.
Možda,
jednoga dana.
(1972)
TEBI Volim te kao zalazak sunca
Želeo bih da ti poklonim srce,
a ne mogu jer si daleko.
Kilometri su surovi i dugi,
neizrecive želje plove i gube se..
Ti znaš da je ovde neko
ko te tako mnogo i beskrajno voli.
Želeo bih da ti poklonim ružu,
ubranu negde u čežnjivoj bašti,
ružu crvenu kao zalazak sunca
i kao moja ljubav.
Sada si tu, kraj mene, u mašti,
i kao sjaj planinskog vrhunca
blistaš na plavom nebu.
Želeo bih da me uvek voliš
isto onako kao što ja
volim, volim i volim tebe.
Hteo bih da mi pokloniš srce
i da ljubav, sreća i radost
budu sada ovde kraj mene.
Želeo bih da te nazovem
V esnikom sreće moga života,
E pohom srca, il' ko zna kako...
S ada sam sam, napolju kiša,
N e vidim više zvezdani plam,
A sada si tako mnogo daleko...
Znam da me voliš, znam ja to, znam.
noć i osmeh,
srećan sam...
(Vesnici /Seki/, Bgd, 22.mart 1965)
"Whenever you might need me
I will come crawling back
Wherever you will lead me
I will come crawling back"
SAN O SEDAM SLIKA
1.
Spavaš
preko prozora i svetlećih reklama
u četiri zida svoje mladosti,
večeras
kad prohladni dah jeseni
seća na kajsije nedozrele
i obične uglove lepi plakatima filmova,
večeras
kad tvoja slika meni bogatstvo stvara,
u duši topčinu i nemir
i misao
i san.
2.
Spavaš
i vraćaš mi sve poljupce što sam
utkao u tvoje planine i mora
i odneo te tako, dugo kroz veče,
do autobusa, do puta, do kilometara
onih dugih, sanjalačkih, žednih
kada si počela biti sve u mom ubogom srcu
i život kada si počela stvarati
naš, najviše od svega naš, sa mirisom
leta i borova,
daleko odavde,
daleko...
3.
Spavaš
a ja sam noćas kao niko na svetu,
bogat mislima o tvojim rekama,
umoran ploveći preko njih
do tvojih reči i milovanja i bregova
kao na Avali, ili kao tamo,
kao daleko,
bogat, a bez tebe, sa čekanjem
sa nadom i verom u tebe
i ime tvoje, više od svega, Vera,
kad opada lišće i tepih na ispucalom asfaltu
pruža mi put ka snovima tvojim
i kajsije nedozrele i soba tvoja,
daleko,
spavaš
a ja sam budan.
4.
Pišeš mi danas
kako je sladak ovaj klinac
sa razglednice... Pišeš mi
kao mala, slatka devojčica, sestra
te italijanske bebe. Pišeš
a ja svuda u tim plavim slovima
ljubim tvoje želje ovog, evo ovog
trebutka kada sam sa tobom,
dugo u noć, i ljubim, živim...
Pišeš mi, spavaš, a ja
verujem u tvoje snove,
ti spavaš daleko od mene
a opet si samnom ove noći,
preko prozora,
preko ovog prozora.
5.
Večeras
spavaš, a došla je noć kod mene
i još meseci dolaze preko naših ucrtanih staza
i lišće pada, žuto, jeseni ove
naše, prve, što me donosi tebi.
Spavaš
i samo autobusi cvile i grme,
vazduh je zatrovan, a tamo je čist,
sećaš se
tamo, kako smo udisali život
pogledom, rečima, parkiranim automobilima
i gužvom u onom autobusu preko krivina
i pored nas.
6.
U pismima, daleko, čekaš, a ja
u tvojoj sobi tražim proteklo leto
sa tobom onih sati
i stazama prema tebi,
kad dolazim i budim te, a ti si
tako divna kad spavaš i miluješ
zvezde mojih očiju i odlaske mokrom ulicom
sa suzama i vremenom, kratkim,
kajsijama nedozrelim, i čekanjem...
To slike prolaze dok vetar po uglovima
plakate lepi i noć prolazi, mlada, oformljena,
a ja ljubim tu noć
kad spavaš
izmedju dva pisma
i tvoga prozora
i nas.
7.
Srećan sam kada spavaš
a ja pesme pišem o tebi
iako te ne mogu gledati kako me sanjaš.
Srećan, zato što te poznajem da me
najviše od svega razumeš i ljubiš
moje zvezde što putuju ove noći prema tebi.
Divna si, noć te nosi u sutrašnje svanuće,
u snovima tvojim ovih opalih listova
i slika proteklih, to leto je bilo
početak tebe i tvojih radosti.
Moja si, ti spavaš,
a ja sam, ove prohladne noći,
ja sam budan.
(za Veru, nov.1972)
SAMO SI TI RADOST
Da srećan ležim kraj tvojih obala
dao bih sunca
a nemam toga...
Odnela je kiša one opale listove
sa masnih kolovoza,
i dalje sumorne kapi zvone
a u meni je prazna postelja
i pogled na tvoje slike, bliske
i daleke, u isto vreme.
Danas sam ja. A deo toga
tvoj život postao je više od svega,
više od mene, najviše od
srećnih prošlih i budućih časova
ljubavi naše i cveta našeg,
za sutra.
Sa tobom sam, jer reči su tako
velike ako te pomenem, na uglu ulice,
na svakom stepeniku tvoje mladosti.
Sa tobom sam na grudima tvojim
i na valovima tvojim.
Kiša je odnela listove,
one prve vesnike jeseni, onog
radjanja nas i početka najlepšeg
što tek treba da saznamo.
(okt.1972)
OKOLNE SENKE LJUDI
Ostali ste prosuti na ovoj teškoj zemlji
sa kamenim izgledom.
Kiša pada. U koracima vašim
nema one davne tihe muzike, radosne
i uvek nove, a umesto toga
kapi se igraju izmedju automobilskih guma,
vaše senke brišu i plaču prozore
na čudnim i dosadnim domovima.
Daleko su kukuruzi i put do
fudbalskog igrališta, a pored terena - trava,
duboka i zanosna u mirisu pripadanja.
Odneli ste mir, doneli prašinu,
pa ipak uspomene žive, tamo, baš tamo,
u otkosima zanosne trave i koracima
dugim i opreznim, preko zemlje,
teške
i kišne.
Doći ćete natrag sa prestankom padavina,
kako reče meteorolog onaj sa "Studija B",
a samo ja ću znati da vam je trag
prašnjav, pogled strog i nimalo drag,
da se ljutite što nema struje
kao da nije lepše voleti u mraku i tako
dočekati Godoa ili koga drugog
ili ne stideti se tih iskri
u očima
plavim.
Tako kiše idu...Nestaju polja kukuruza
i počinje jesen naših osećanja
ponešto otrgnutih u plaštu čekanja
dugog, sledećeg toplog leta.
Ja sam deo onoga što je prošlo
i što dolazi, sa vremenom, sa vama,
ali najviše sa njom,
sa njom.
(okt.1972)
BELA RUŽA ZA VERU
Kako si postala veliko nešto
u snovima mojim rastrzanim.
Sećam se kako sam sreo tvoj lik
one večeri zlatiborskih borova
i dana toplih, pretoplih
od ljubavi i želja.
Jesen je. Prohladni dani hteli bi
kao da poput mrtvog leta
unište raspevanu dušu koja tebi pripada
i pretvore te u deo sećanja,
deo onih pogleda.
Ali, tu si, srećem te svuda,
pored dežurnog saobraćajca,
ispred ulaza u bioskope,
u raspevanoj Skadarliji,
u samoći ovih zidova moje sobe...
Svuda sam sa tobom,
makar i toga trena sto puta bila daleko.
Igrali smo se, a danas je hladno.
Prolazi vreme i jedino čovek
nije svestan onoga što čini pred njim
jedan običan sat.
Prolaze osećanja i dani prolaze,
a ja ostajem najnoviji i tvoj
i u ljubavi prema tebi
očekujem da ćeš upravo sada
banuti na vrata kao kakva grešnica
i ostati da deliš samnom
sve večeri i jutra, ova obična,
ljudska...
Ljubim te za uvek
i zato volim da budem sa tobom
i ovih dana i svih budućih dana,
jer, zar i sama ne vidiš
u svakoj rodjenoj reči i poštanskim pečatima,
dečijim kolicima na četiri točka,
noćima samotnim i toploj postelji
i školskim knjigama tvojim
kako si postala vepa
i velika.
(Bgd, nov 1972)
PISMO
Tražim te svuda
i u oćima neba
vidim tvoj lik.
Pismo sam čekao,
ali ga nije bilo;
voleo sam te puno,
mila moja
i spavao sa tvojim mislima,
a onda sam video
u ogledalu
da sam ja vojnik.
Pismo je daleko
i nikad ga više
neću dobiti.
(za Seku Lošić,
Zagreb, juli 1968)
"Whenever you might need me
I will come crawling back
Wherever you will lead me
I will come crawling back"
ZVEZDA
Mislim, dok vetar ćuteći
briše naše tragove.
Volim da te ugradim
u večnu stenu
i da razmišljam sa tobom
o dalekoj zvezdi.
Volim tu zvezdu.
Volim da pričam o tom
dalekom, srećnom svetu
i da mrsim tvoju kosu,
divnu kao ljubav.
Volim da te volim,
želim sve večeri da spojim
u razgranat splet ruku.
Volim da te volim,
jer te voli rečna reka
i sve oko nas.
Zaroni glavu u moje naručje
i nemoj više da misliš.
Pogledaj onu zvezdu
i shvati da je sreća blizu;
podigni samo ruku, mila...
(avg. 1967)
"Whenever you might need me
I will come crawling back
Wherever you will lead me
I will come crawling back"
BALADA
Ne znam koliko su duge ove
tople večeri
dok blaga celog sveta bude
sećanja na tebe.
I uzalud viču ljudi i nalik na
reke neke
jure šarene linije
- ja na tebe mislim
i svaka bit moga života
živi sa tvojim očima
poput kestena iz parka.
A ko bi još opisao moj život u kosi tvojoj,
protkan sastancima
i pismima davnim
i šetnjama dugim ovih crvenih
sutona...
Zora dolazi uz tvoje ime
i slika se smeši na zidu
i čeka sledeći budući dan
da bih te voleo
i saznao najzad
koliko su duge ove
tople večeri
dok blaga celog sveta bude
sećanja na tebe.
(avg. 1972)
TAMA U SVETLU
Koračam
raspršenim stazama moga života
i kao da ne osećam kako sam i ja
deo umiranja.
Koračam
preko mesečeve svetlosti
i trže me plač novorodjenog života
- pa ono živi, a ne zna
kako je teško živeti.
Koračam
umoran od života i pogaženih ideala
i niko ne zna da je moj život
njeno postojanje.
Teško je svako jutro probuditi se
bez nje,
kada su nekad vozovi bili naši
a danas se prazni vraćaju.
Koračam
a moje noge posrću.
(mart 1970)
SAN O TEBI
Ne hodaj više tom blatnjavom stazom
kada su ti čiste i bele cipele,
lepotice moja.
Ja nemam sunca da ti obasjam put
a ti voliš da se igraš sa svetlom velegrada,
no svetla večeras ovde nema
jer su žice bez života.
Kada bi mogla da rodiš
svetle talase sunca
onda bih sve to poklonio
svim ovim ljudima iz grada
i svima bi sunce podjednako sjalo.
Vidiš, gore se obrušava stena,
i kažem ti da ne hodaš tuda,
kada su ti čiste i bele cipele
lepotice moja.
Kraj tvojih misli ne znam ni ko sam,
vidim te belu, ljupku i čistu,
bezbrižno hodaš sad ispred mene
kao da nikog ne bi volela.
I tu je reka,
videh te, i nisam znao ni ko sam,
ti sasvim nisi imala lice
i kroz tebe ne videh ništa.
(mart 1970)
VOJNIK I PRAZNIK
Bio je praznik
i puno lica pod maskama,
pucnjave i poklika,
praznik dolaska proleća.
Vreme je brundalo
i nepovratno teklo,
zagrljeni su prolazili
pored mene,
a mene nije imao niko
da zagrli
i poljubi.
Bio je praznik
i bio sam sam.
Daleko si od mene
i pogled je ostao tužan:
- Koliko još dana?
Voleo bih te
ove večeri,
ali su želje samo želje,
nisam imao devojačke ruke,
nisam mogao da te poljubim,
a bio je praznik.
(Ptuj, feb. 1968)
VOLIM SUNCE
Pored puta
mališan
prodaje maslačak.
Ljudi ga kupuju,
nude ga i meni.
Pustite, ljudi,
maslačak.
Ne volim vas,
jer ste njime hteli
zakriliti sunce
i njene drage oči.
Uzmite ga
i nosite daleko,
a mene pustite
pored dugog puta,
da volim.
(jan. 1968)
VRATI MI MOJU RUŽU
Vrati mi moju ružu
koju si uzeo iz moje bašte
jer bez nje ne mogu da živim.
Gajio sam je i voleo,
tri meseca živeo na njenim laticama,
čuvao njene granice iskrenosti,
sve dok je nisi ti zarobio
i odvojio od moga naručja.
I zato, stranče,
donesi mi, vrati,
vrati mi moju ružu.
(juni 1966)
DANI
1.
Pogledaj,
napolju pada kiša.
Kapi kao suze istekle
iz tvoga oka
klize niz nečije lice
i nestaju u zemlji.
Pogledaj,
danas sija sunce.
I kao da vidim
crveni bljesak
na površini naše Save
i kao da vidim sreću.
Pogledaj
kako je crna noć,
a ona mi ipak
donosi tvoje ruke i oči.
O, pogledaj,
shvati koliko te volim.
2.
Nikada nećeš razumeti
zašto tražim da plačeš
u mome naručju,
zašto želim da te dugo,
veoma dugo gledam.
Nikada nećeš razumeti
moje srećne ruke na tvome telu,
ni duge časove tišine,
kada sam uzimao blago
sa tvojih divnih usana.
Nikada nećeš razumeti
da te toliko volim
i da su minuti bez tebe
beskrajno teški i mučni,
moja ljubavi.
3.
Ne slušam dah vetra
i ne gledam više sunce.
Koraci oko mene
a ja ne znam da verujem
u njihov zvuk.
Ne slušam dah vetra
i ne divim se srebrima kiše,
ne volim više drugi život,
bez tvoje ljubavi,
bez tebe.
Ne slušam dah vetra
i ne volim dane,
ne volim, jer sve mi kaže
da si zauvek
otišla ti.
(deo 1,2 -apr. 1966; deo 3 -nov. 1966)
LETO NA MORU
Tražio sam te na pesku,
crtao sam tvoj lik,
pisao tvoje ime,
tražio tvoju ruku.
Puno je devojaka gledalo
a ja sam zvao tebe.
Zaspalo je veče
i tada su, ispred šatora,
iskrsle divne uspomene.
Zvao me mesec, zvala su me usta...
"Parlez-vous français?.."
Crveno nebo, a tebe nema,
a puno te volim...
Plačeš li? Ne, mila moja,
to šumi more.
(avg. 1967)
SVITANJE
Sećam se,
na zemlji je ležala
otkinuta grančica
i bio je mrak.
Voleo sam tvoje ruke
da ispune želju
svim mojim mislima
i svakoj reči
iskazanoj u noći.
Na kraju grada
bile su tvoje ruke
i nisi ni znala
da sam te baš tada
hteo da probudim
i povedem sa sobom.
Sunce je već pomolilo
svoje crvene zrake,
snažne i večne
kao moja ljubav.
A ti si već išla
prema meni...
(avg. 1967)
No comments:
Post a Comment