MOJA PROZA - U PARKU

U PARKU

U parku. sunce je najzad pristiglo i greje prehladnelu zemlju i tek nicanjem načete travke. Na stazi, iznenada, mala slatka plavokosa tinejdžer devojčica, ili devojka, kako hoćete... I kaže: "Čiko, čiko, pala je lopta gore na onu granu, vidite onaj jasen, molim vas da mi je vratite..."

Ja gledam, vidim gde je lopta, pa poćnem: "Dušo, ja nisam čika, ja sam deka za tebe, znaš li ti koliko imam godina?" A ona promeni izraz malo preplanulog lica: " A da li vi znate koliko JA imam godina?"

Ja ipak u čudu, ali nastavljam * "Osim toga, ono je orah, ali, evo, deka će ti dodati tvoju loptu". I loptu skinem sa njoj nedostižne grane tog oraha i dodam joj, a ona sva srećna odleprša prema svom društvu, koje već uporno skandira: LOPTA, LOPTA...

I tek onda, tek onda shvatim... Pa to nije bio niko drugi nego moja draga plavokosa unuka Nina, ona koja sa bratom i mamom i tatom živi u ovom istom gradu... a koju nisam već dugo video... ni kriv ni dužan...

To je ipak bila, mala ili velika slatka plavokosa devojčica ili devojka, moja unuka Nina. Iz našeg Beograda, a iz parka sa njenim društvom... Iz onoga parka...
                                       (Bgd, 18. Marta 2017.) 

MOJA PROZA - MOJE RAZMIŠLJANJE - ŽENSKO BIĆE

MOJE RAZMIŠLJANJE - ŽENSKO BIĆE

Ako si zatvorena u sebe, ili ako to prema drugima ne pokazuješ već si prema njima sasvim druga JA, onda ti moram reći da to menjaš... .. Nemoj se
kriti i ponašati nevažno i dozvoljavati da budeš u senci... pokaži svoje vrednosti... A sigurno je da ih imaš...
Iskaži ili pokaži bez stida svoje želje! Zašto ne, ti na to isto imaš pravo kao i mi. Svi zajedno! Zašto kriješ? Zašto ne uživaš?
Ja razumem da možda i verovatno imaš puno manje vremena od mene,
ali uzdigni glavu i budi mnogo jača ženska osoba, žensko biće... I nadji to vreme i za sebe, a možda NAJPRE za sebe!
A sada razmišljaj zašto nisam napisao ŽENA? Eto, tu je razlika otprilike tvoga shvatanja velikog dela života... Izgleda!
ŽENE su samo nazivi za neke samosvojne MUŠKE ??? koji upotrebe pa ostave i tako... I mnogo tako... E, oni kažu Žena, i tako vas zovu!
A vi ste ljudska bića u ženskom obliku... Ja to uvek govorim! Treba stvari postaviti realno, a ne egoistički i krajnje sebično...
I moj bol još uvek traje ali ja se lečim snagom koju sam OPET našao...
I tako treba... TAKO I TI! Molim te, pokušaj!
                                                             (Bgd, Mart 2017) 




MOJA PROZA - ZELENA TRAVA LETA

ZELENA TRAVA LETA  

                                                                    ~~ moja ispovest za tebe ~~
                                                           Ja nisam osećao da su dani tako brzo proleteli sve dok mi nismo priznali našu dugogodišnju ljubav, iskrenu, veoma osećajnu, pravu, potpunu... Prikrivenu kod tebe i mene ali na krajnje različite načine - ja slep kod očiju svojih plavih da vidim i tvoju i svoju istinu, a ti kod svoje divne duše i plavih očiju azurno nestvarnih potiskujući tu istinu duboko u sebi, pa da tek skoro meni ponudiš tu istinu utolivši moju žedj.

Ja sav u šoku i ništa ne znam više, zaista. Ja tek sad ne znam kako je sve ovo vreme brzo proteklo bez tebe. Sve vreme dok sam bio slobodan koliko puta sam auto-stopom ili svojim automobilima prolazio i danju i noću kroz tvoj grad... I lutao i uživao i tražio... I u tvojoj zemlji i inostranstvu... Bezbroj puta i bezbroj država... A ti? Uvek si mislila na mene i dok si bila sa njima, drugima, tražeći nenadjenu sreću i uvek odlazeći kada nje nije bilo. A ti? Meni si uvek, desetinama godina, bila najdraži prijatelj, ali ipak NISI iznosila onu istinu iz dubine svoje predivne duše - da bi volela samo mene, a to nije iskreno prijateljstvo, to je iskrena ljubav! Onu istinu koja mi je trebala... puno... kao žednom vode da daš... i da ga napojenog odmoriš... pa umoriš... pa odmoriš... uvek.

Da li si našla sreću? Do sada ikada ili tek sada? Ja sada tek i sada tek ja ne znam da li živim ili ne, da li sanjam ili ne, da li hodam ili ne. Ja znam da ništa ne znam, da sam sasvim istopljen u tebi, da sam sasvim tvoj, da očajno žedan želim vodu sa tvoga izvora, pa da ti moje bole izlečiš, da ti mene voliš, vodiš, usmeriš, nasmeješ, zagreješ, pa da mi budeš budjenje i spavanje, moj san i moja java, moje najmoje i najveće, najdraže biće. Ti, milosnice moga uzglavlja i sna i jave i srca i duše i života.

A ja ne znam zaista kako ću sa tobom! Ja više dane ne vidim, ni noći ne spavam jer budan sanjam, jer se po kiši sunčam, jer samo tvoj lik vidim, jer si sve moje traženo, daleko ali i blizu, tamo ali i ovde, najdraža moja.

Odavno sam čekao tvoj bol iz tvoje duše da lično vidim, odavno sam želeo tebe da volim, odavno da se budim na tvojim trešnjama crvenim, na tvojim očima plavim, na tvojim milovanjima najnežnijim, na tvome divnom akcentovanom govoru, na tvome željenom telu, i svemu tvome, i na tvojoj divnoj duši i na tvom divnom srcu. Odavno sam čekao to. Ali sada samim saznanjem istine i otkrića potisnute obostrane ljubavi, ja jednostavno ne znam kako ja sa tobom? Kako te voleti kada te previše volim? Kako te ljubiti i maziti kada te previše i ljubim i mazim... Ti si daleko, ali ja znam da ti to osećaš i znaš... Kako da budem tvoj kada sam već u tebi? I ti znaš onda kako mi je teško bilo, najteže do sada, na napišem onu veoma specijalnu, veoma posebnu pesmu "TI", ti to zaista znaš...

Dani, nedelje, meseci, godine... Moj život je sada tvoj. Ti radi mi šta god hoćeš. Ti kaži šta god mi kažeš. Ja volim i volim i sve od tebe ja volim i možda baš zato ja zaista ne znam kako da budem s tobom?

I već je zelena trava na brežuljcima one planine, i već su reči postale suvišne, i već je ćutnja postala rečita, i već čitamo i ono nenapisano, i već se zajedno budimo u praznom ležaju, i već se nestvarno volimo i duša nam drhti i na daljinu. Zelena trava još uvek raste a dan je sve bliži. Da li ću tada moći saznati kako ja dalje sa tobom, kada je sva moja ljubav već kod tebe?

Taj odgovor ja žedan čekam, a trava zeleni na našim brežuljcima, ti, najdraža moja, nasmejana ali ranjena srno, najlepša najmoja na svetu. Ta naša, zelena trava leta. Naša samo!
(Bgd, 30. Mart 2017) 

 

 

MOJA POEZIJA - NE PLAČI TUŽNO

NE PLAČI TUŽNO

U prelepoj duši tvojoj
kao mala devojčica
ti suze sad radjaš i izviru one,
a ja te molim da to ne činiš
i bez razloga snagu da trošiš
zbog dana sutra i sreće sutra
u danima koje opisujem ja.

Ne plači tužno, najdraža moja,
već veselo suzu niz obraz pusti
neka se ostvare naši ideali,
neka se radost ponovo vrati,
neka ljubav u tebi procveta,
još više tako da sebe ne znaš.

Ti nemoj tugu niti da skrivaš,
ti nemoj jade više da diraš,
sve poklopljeno ostaje tamo
a samo novo prihvatit trebaš
i samo sreću da uživaš,

Ne suze više, ludice draga,
već radost iz duše samo iskaži,
neka te ljubav u svemu prati
pa ću ti biti i bolji i draži.
 
                                                      (Bgd, 30. Mart 2017) 

MOJA POEZIJA - NE DIRAJ ANDJELA

NE DIRAJ ANDJELA

Ona je divna i lepa i dobra
i nikada nije ni znala istinu
da pravi andjeo ona jeste
i dobra duša prava andjela,
to nije znala nit osećala,
već pomagala svima kome je mogla.

A ti si zlotvore andjela napao
samo zbog tvojih nečasnih namera
i krila joj slomio i dušu povredio
i telo joj uzeo za sebe samo,
od nje nemoćne, dobre al' tužne,
za sebe, zlotvore, ti, samo za sebe.

A ona mila i ljupka i dobra,
kako je mogla da se odbrani,
kad si ti jači i mnogo snažniji
od nje dobre al' previše krhke,
od nje, andjela krila povredjenih,
dušu si zgazio više no telo,
tragove ostavio u srcu njenom,
saznanje joj dao da nema dragih
da čuju pozive tuge svih ugroženih.

I prošlo je vreme, ona je bolje,
krila su dobro, al' tragovi na duši...
I opet je andjeo i opet pomaže,
i opet leti i sve dobro deli,
i ona ne želi zlo ni tebi,
al' ima ona onog ko brani
sve ugrožene duše na svetu,
i On sve vidi i On sve vrati,
i tebe će stići kazna za bedu!

A ti, moj divni andjele lepi,
zaboravi one težine na duši,
zaboravi bolne tragove na duši,
i neka te sreća još više prati,
i dobro dobrim nek ti se vrati,
ja zaista želim to i tebi!

A onom, i drugima, ja poručujem,
zlo ne, ne čini, uvek se vrati!
                                               (Bgd, 29. Mart 2017)   

MOJA POEZIJA - TAJ DAN OD SVIH DANA

TAJ DAN OD SVIH DANA

Istopljene boli otplivaše rekom,
brodovi seku virove kružne,
a nema ni one jeseni tužne,
nema ni zime, pa proleće žuri,
veoma žuri skoro i trkom
da leto crveno napokon stigne.

Nisu daleki svi borovi oni,
nisu daleke planinske reke,
a nekud voz klopara prugom
onom od mene do plavog mora,
k'o voz ljubavi, il' drug sa drugom,
kada su zajedno uz breze neke,
pa se vole ili u priči, ili šapuću
najlepše tajne najdraže ljubavi
pa ljubav dodje, i ne prolazi,
i nikad neće čak i da hoće
jer otkriva stvarnost dugo skrivanu
tek sada, a ipak, ni kasno nije.

Dan koga vidim nije običan,
taj dan je dan od svih naših dana,
a ta planina da priča sama,
te bajke bi bile ogromno snažne,
za svaku noć i baš svaki dan.

A leto toplo uskoro stiže
i nosi dan od svih naših dana
i nosi radosti nemerno više
i tebe daruje i ljubavi tvoje,
i nosi dan od svih tih dana
prošlosti naše, i sadašnje naše,
više, još više nego o tebi znam.

Dan takav je dan od svih dana,
taj dan sa tobom, i dan od nas,
dan za sutra, ja stalno čekam,
i stiže, najzad, taj dan za nas.

Dan za sutra, dan od svih dana,
dan novog početka,
samo za nas...
                                  (Bgd, 28, Mart 2017)  

MOJA POEZIJA - TI

 TI                                                       

Kako si lepa u okviru ovom
i ne znam više da uporedim,
tvoju dušu il' lepotu tvoju,
tvoje trešnje sa izvorskom vodom,
tvoje ruke milovanja pune,
tvoje želje koje mi ti daješ,
divne zanose i ushićenja,
pa tvoje snove i tvoje jave,
i ništa nemam za uporedit
jer drugo lepše ni ne postoji,
nigde na svetu - koliko znam.

To je od ljubavi koju još ne znaš,
to je od želja koje još ne znaš,
i zato si srećna, za više ti ne znaš,
a ima još mesta da još više znaš.

U duši tvojoj i tvome srcu,
ja veoma jako osećam, znam,
ima još mesta za više od sreće,
za ljubav od ljubavi, tople, ja znam.
Za tebe, moja dragana,
i moje najmoje,
ja zaista znam!
                                       (Bgd, 27. Mart 2017)