MOJA POEZIJA - TAJ DAN OD SVIH DANA

TAJ DAN OD SVIH DANA

Istopljene boli otplivaše rekom,
brodovi seku virove kružne,
a nema ni one jeseni tužne,
nema ni zime, pa proleće žuri,
veoma žuri skoro i trkom
da leto crveno napokon stigne.

Nisu daleki svi borovi oni,
nisu daleke planinske reke,
a nekud voz klopara prugom
onom od mene do plavog mora,
k'o voz ljubavi, il' drug sa drugom,
kada su zajedno uz breze neke,
pa se vole ili u priči, ili šapuću
najlepše tajne najdraže ljubavi
pa ljubav dodje, i ne prolazi,
i nikad neće čak i da hoće
jer otkriva stvarnost dugo skrivanu
tek sada, a ipak, ni kasno nije.

Dan koga vidim nije običan,
taj dan je dan od svih naših dana,
a ta planina da priča sama,
te bajke bi bile ogromno snažne,
za svaku noć i baš svaki dan.

A leto toplo uskoro stiže
i nosi dan od svih naših dana
i nosi radosti nemerno više
i tebe daruje i ljubavi tvoje,
i nosi dan od svih tih dana
prošlosti naše, i sadašnje naše,
više, još više nego o tebi znam.

Dan takav je dan od svih dana,
taj dan sa tobom, i dan od nas,
dan za sutra, ja stalno čekam,
i stiže, najzad, taj dan za nas.

Dan za sutra, dan od svih dana,
dan novog početka,
samo za nas...
                                  (Bgd, 28, Mart 2017)