MOJA POEZIJA - 7

 CVRKUT ŽIVOTA

Ležim tebi na uzglavlju kose
i cvrkuću senice sa grana breza
a hladnoću uopšte ne osećam.

Jesen više nije, a ni proleće nije,
leto je sa tobom, najzad,
smejuljice najmilija mila.

Ja opet sanjam najdivniji san,
a za skoru javu ja molim tebe,
probudi me da tvoju lepotu vidim
i čujem ovaj cvrkut života,
i, jedina moja ljubavi,
to da čujemo i ti i ja.
                                      (Bgd, 17.Mart 2017)
 


PROBUDI ME

Ja molim tebe,
probudi me,
da ne hodam više stazama onim,
da ne vidim više tuge sakupljene,
da ne jadim opet uz vredjena srca,
da u danu ne bude nikakva noć.

Jer, u duši nije noć,
noć je samo na ivicama dana,
onih proživljenih i naporno silnih,
turobno teških i previše mučnih,
što htedoše mnogo više od izbavljenja,
i više od običnog postojanja čoveka.

Probudi me najzad, mila moja,
da opet vidim cvetove tvoje,
i opet u noći dane protekle,
i opet u danu noći protekle,
i opet u danima one dane,
i samo dane,
oko nas.

Probudi ti mene,
draga i draga moja,
da samo mi budemo
jedini na svetu,
ali u danima našim,
i onim,
svud oko nas.
                                                 (Bgd, 17. Mart 2017)  

 

JA ZNAM

Bila si sklupčana kao srna
kod mene i upravo za mene,
a ja, samo ja tvoj kao i uvek,
ja sam te čuvao od sveg lošeg što znam,
i bio tvoj andjeo čuvar
k'o prema svima,
a prema tebi uvek i najviše.

Sve ću ti dati, sve traži od mene,
i gorda budi, uspravna, ponosna,
jer mene si iz bola duše izvukla
i zato se nemoj ponizno sklupčati
već ispravi glavu, plava srno mala
u telu odraslog najdražeg bića,
ne ženskog, već andjeo - pravog,
onog što bolnima život daruje
i isceljenje duše i umanjenje bola,
i ljubav i ljudsku i andjeosku,
ti, plava srno mala...

Ja znam, moja najdraža,
i zato ti pišem o tome šta si,
ja znam!
                      (Bgd, 18. Mart 2017) 





DOLAZAK
Doći ćeš meni donevši radost
što srce čežnje oseća samo,
i dušu svoju, najlepšu na svetu,
i reči najdražeg tvog izgovora,
ti doći ćeš meni, da budemo mi.

A dani idu i vreme leti,
već prolećno sunce preslikava Savu,
onu kod tebe i ovu kod mene,
i briše lišće jeseni i zime
što opalo plače za onim danima,
kad je odozgo smelo gledalo nas,
sa naših grana života proteklog,
sa nama negde, ali bez nas.

Doći ćeš, mila, u naručje meni,
blistava lepotom čari darivanja
i upoznanja novog i neznanog,
od poznatog a tebe željnog,
i nas veoma, a i puno žednog,
za tebe ili od tebe samo,
od tebe voljenog čoveka.

Doći ćeš sutra ili posle sutra
a dani idu, lete i jure
i nas samo u zagrljaj zovu
za darove ljubavi tvoje i moje
i samo, i uvek, i onda,
za nas, tvoj dolazak divni,
za nas.
                                          (Bgd, 19. Mart 2017) 


 


ČEKANJE

Da prodju godine tako brzo
ja nisam znao ni tada ni sad,
da prodje nada za nešto drugo,
od tebe drugo, moja najdraža,
a nekadašnja naiskrenija družice,
ja nisam znao ni tada ni sad.

A ljubav, posle divnog prijateljstva,
a ljubav što buja i čeka u nadi
i plovi krvnim venama našim,
i juri kroz pumpe srca, k'o luda,
a ljubav, ko da nju čeka,
do ti i ja, ludice moja,
samo za nas, mila,
tu ljubav za nas.
                                           (Bgd, 20.Mart 2017)