NEŠTO ŠTO NE ZNAŠ
Dok spavaš tamo u dalekom gradu,
il' naga sanjaš obučene snove
koje ja gledam i zaspim srećan,
il' kosu najlepšu na jastuk uplela,
ili si naga il' obučena
u onom stanu tvoje lepote,
pa se tad smeješ bezbrojno puta,
ili osmehom komšiluk budiš,
ili čak pesmu do daske puštaš,
ili se budiš tamo bez mene,
ljubeći uspomene i nejasne i snene...
Dok hodaš budna sanjivom ulicom
i poslove radiš okolo sebe,
i pameću pomažeš drugima muke,
il' vodiš u vrtić malog čoveka,
il' živiš svoj život za mene tamo
ili moj život za tebe ovde,
postoji nešto što ti sad ne znaš.
Priznajem svu pamet pametnici mojoj,
klanjam se lepoti tvoje duše,
milujem tvoje nabrekle ruže
i radujem sreći i na daljinu,
ja hvala ti kažem i kad nema zašto,
ljubim u snovima i kada ne sanjam,
al' ima nešto što ti sad ne znaš
postoji to jedno i neznano tebi,
samo to ne znaš, a ja to znam.
Koliko puno ja tebe volim,
samo ti ne znaš
a ja to znam...
(Bgd, 23. Mart 2017)
No comments:
Post a Comment