MOJA POEZIJA - 8

SAMO SUNČANI DAN
U sutonu i svitanju
žurno hodaju nestvarne svetlosti
da mene zaslepe,
da meni ne saju mira,
da ne daju izgrejalom suncu
lepotu ljubavnog zanosa života.

Ali ja neću
ni sutone ni svitanja,
ni nestvarnu svetlost,
ja samo tražim i otkrivam
tvoje postojanje i lepotu onu
što zakopčana stajaše daleko u seni
odbeglih robova jada i tuge,
ali se sa njima ne družeći.

U sutonu i svitanju nekad
- a više ih uopšte ne vidim,
samo je jedan običan
današnji sunčani dan
tvoje ljubavi,
baš ovde, i upravo sad...
                                 (Bgd, 21. Mart 2017) 
 




IDEJA

Postoji veoma dobar način
premostiti mostove medju nama,
porušiti daljine i granice i brane
koje ne daju sreću nikome,
ni njima ni nama, za nas.

Uzeh jednu običnu mapu
starih oznaka starih zemalja
al' s gradovima i našim i onim,
pa savih je, preklopih gradove naše
da zajedno budu jedan na drugom
i ODMAH te videh pored sebe,
i čistu i lepu i milu i dragu,
i slatku i maznu i lucku i snagu
onu moju koju tad zaboravih
onda kada smo sedeli kod "Zagreba",
snagu da ti kažem najlepše reči
istine,
i odmah te videh onakvu sasvim,
baš kakvu te znam.

Najzad smo zajedno, mila moja,
u istom gradu i mestu i srcu,
a sada priznaj ideju moju
da ljubav ne zna za ove granice,
da ljubav je sada ovde,
sa nama i za nas...
Ideja moja a ti to znaš...

                                                        (Bgd, 22. Mart 2017)