MOJA POEZIJA - TI NISI GREŠNICA

TI  NISI  GREŠNICA                       
                                                        

A kaži, zašto bi bila,
ti meni pišeš da mene sanjaš
i kad u san toneš i kada si budna
il' kad se budiš mislima sa mnom
- i onda sa mnom
osećaš moju blizinu
iako daleko jesam.

Ti nisi grešnica
kada me osećaš da sam najtvoj,
kada se osmehneš za novo jutro
i voliš za novi dan
u sreći nasmejana
a bez gorčine one, stisnute u sebi,
duboko, daleko, još dalje,
i to je dobro, naravno;
rečima mi sve kaži
kao i tebi što kažem ja.

Ti nisi grešnica
što meni daješ srce svoje
i najbolju dobrotu svoju,
što osmeh stalno ponavljaš
čineći sve to iskreno,
od srca i duše, jer više nemaš,
od toga nemaš
meni da daš, niti to tražim,
do ljubavi, one iz srca,
ne drugu, grešnu, od minuta,
ne drugu, grešnu, od drugih ljudi,
onih običnih ljudi
susretane od tebe u tvome životu,
onih koji su te povredili ali bez tragova
vidljivo prikazanih, van tvojih načela i duše
tvoje, tad u životu.

Očekivala si od njih drugo
a otkrivala tužne istine
da to nije niti pravo a ni stvarno,
ali, bilo je tada, na sreću, kiše,
i ona je sve isprala,
sve odnela, sem tvoje duše
i tvoga srca
za mene što kuca
i sad.

Ti nisi grešnica,
nikako nisi,
ti, dobra moja, vilo
dobrote i ljubavi
i juče i danas
i svakoga dana
mene dalekog
i bliskog,
ja znam.

Smejuljica ti si prava
a ne grešnica, to nikako nisi,
moj najlepši cvete
dobrote i ljubavi
i nas,
ja, najtvoj to kaže,
i zaista, nas.
                                        (Bgd, 06. mart 2017)