MOJA POEZIJA - ČEKANJE

ČEKANJE

Ovoj prohladnog jutra
ja tebe na daljinu budim,
ja tebe na daljinu ljubim
i daleko te mazim i pazim
i milujem i čuvam od zala mnogih
pa milujem tvoje latice cveća,
od ruže koje su ponovo izrasle
iza nanetog bola u tvojoj duši.

Tebe ja volim, ludice draga,
ti možda si predobra za surovi svet,
možda i najlepša za lepote okolo,
a možda si prava ćarobnica ljubavi
i pažnje i milovanja i želja naših
još neostvarenih, nenaučenih,
sve si to ti, a - ili, il' možda ne,
ja tačno ne znam, baš sada,
mora da si puno više od toga.

Rekoh ti već, hajde da budeš
sve moje na svetu, moj najveći prijatelj,
kao i do sada što uvek si bila,
ali i najveća ljubav i ljubavnica,
i nespavalo i budilnik u ranu zoru,
i milosnica moja i ja dragi tvoj,
i duša moja i ja tvoja, moja šetnja i moj san
ili java nejasna u magli razuma naših
i ljubavi, ljubavi medene, željne, iskrene,
i sve moje, a više ne znam,
od tebe uporno ne krijem ništa,
bar ti to zaista i dobro znaš.

Jer takvo biće osećao nisam,
ne uporediti noć i dan,
ne mogu ni sunce ni oblak iznad,
ni radost ni tugu,
a sve si mi ti, najmoja,
najmilija ti. Da znaš.
Da, ti, samo i uvek, znaš.

Volim i čekam, a srce je tvoje
i ja sam tvoj sa tvojom dušom,
ja izgubih postanak zbog tebe i želja,
zbog osećaja jačih od mene,
zbog ljubavi jače i od mene,
i od nas samih, i od nas.

Budi mi opet i uvek blizu, iako ponekad
fizički daleko, ali si ovde sa dušom svojom,
a dan taj ću voleti k'o najveći praznik
kada te opet budem video,
toliko godina posle,
ludice moja draga i ljubljena.

Od tebe nasmejan ali umoran da budem,
od tebe željan ali samo tvoj da budem,
od tebe ljubav tražeći čekam,
a znam da me voliš i smešiš se sada,
smešiš se, priznaj, a znam da me voliš,
znam da me voliš dušom i srcem,
znam ja to, znam.
                                                (Bgd, 10.Mart 2017)