MOJA POEZIJA - JEDNA POEMA

JEDNA POEMA

Jesen je žuta, lišće opalo
a grane već gole, prohladno jutro,
magla je mokra a zemlja pod slanom,
jutro il' dan je, ja više ne znam...

I gledam i šetam, crni oblaci
sve niže zemlji, sve gušći k meni,
vidim težinu i nedaće vidim
i pretnje sve bliže i bliže k zemlji.

Pa stanem uspravno i jak odjednom
i vičem na njih glasom džinova,
ne bojim se više nikad nikoga,
a snagu imam ne znam otkuda;
i vičem i borim se, i branim tebe...

Bež'te odavde, krampusi jedni,
oni što vodite nestašnu decu,
zato što spava devojčica moja,
zato što mila devojka moja,
zato što divna najljubav moja,
niti je loša, a niti skrivila,
niti zaslužna ičijih zala
da ona vama to sada plati!

Ja teram oblake i tebe ne dam,
ja vičem na tamu na zemlju spuštenu
i sebe nudim umesto tebe
i svoju snagu i sve što imam
crnilu nudim, a spašavam tebe.

I onda, svetlost, a ti još spavaš,
i nisi malena, porasla jesi
a oblaci beže uvis od svetla...
Pa stade vetar, i nesta magle,
i nema jeseni i nema zime,
i gledam tebe, vidim proleće,
i neka ti spavaš, skoro će leto,
ja neću te budit u odmoru tvome,
ja tebe čuvam, ja samo tebe.

Stvarno je proleće i stvarno će leto
i stvarno te čekam a sunce sve jače,
to leto crveno, leto ljubavi
doneće tebe k meni zajedno.

Ti hodaj i radi i na mene misli,
ti hodaj i sanjaj, zajedno sa mnom,
sve staze a gde smo zajedno bili,
jedina najmoja najdraža mazo...

                                                        (Bgd, 27. Mart 2017)
>> i ponovo, ovde, jedna od najlepših ljubavnih pesama >>
Emmylou Harris - Blackhawk