>> JEDNA VEOMA POSEBNA PESMA >>
ZA MALO SREĆE, VILO IZ GRADA
Koračam stazama grada u gradu
u sećanju i snovima naše lepote
i dobrih pogleda postojanja
što rekoše više od reči
i više od svega
i više od nas.
Koraci spori, jer sećanja žure
a imam ih puno, velikih o tebi,
a dani lete i ja ih ne vidim
i nisam znao, vilo iz grada,
da su i tebi brzo prošli,
da su i tebe jurile munje
i gromovi života
i snažan je bio bol
stisnute duše kod tebe,
onako lepe, onako dobre,
onako zlatne, pametne, plave,
a sama si uspela da budeš ista
da budeš svoja, za sebe i svet
i nas.
Bila si čovek, kao i uvek,
k'o lavica borila snažno,
uspela da strahove skloniš,
prolepšaš ružnoću stvarnosti,
da ista postaneš opet, ona,
ona za koju ja
hoću da mislim
da jedino znam.
Hvala na svemu, vilo iz grada,
hvala na svemu, a ti to znaš!
Dani su ovde i dani idu,
brzo nam dani poruše put,
za malo sreće, vilo iz grada,
moleći tebe, videći tebe,
ja znam da nisam previše silan,
i nisam nepozvan stao na put
tražeči sreću od tebe,
za nas.
Mislim o tebi i pričam o tebi
i pišem o tebi, o sreći maloj
koje već ima kod tebe i mene,
znajući ljubavi i nade naše,
znajući susrete, samo za nas.
Ja molim tebe, vilo iz grada,
za malo sreće da mi daš,
medju zvezdama, danas il' sutra
ja gledaću tebe, i tražiti tebe,
i tvoju dušu, iskrenu, čistu,
i prijatelja pravog,
i tvoju lepotu, dobrotu pravu,
i dragost najdražu,
i plavu kosu, i plave oči,
i tebe samu, a ti to znaš...
Danas sam sam, vilo iz grada,
al' ne, daleko ti nisi za nas,
ovde pričamo i radujemo
i poštujemo i cenimo
i ljubav našu, k'o prijatelja,
što zapravo mi dugo jesmo,
ti, moja vilo iz grada,
i ja.
Ja neću drugog za prijatelja
ja imam puno i drugih ljudi
al' pravog druga samo daleko,
prijatelja koji te može razumeti
i smiriti grehove naše
i smanjiti bolove naše
i smanjiti tegobe naše
i smanjiti nestajanje naše
u srcu i duši ožiljke naše
i doneti ljubav u naša srca,
ponovo, ovde i tamo,
na staze one i korake one
što kao juče postaše danas,
samo naše, i samo naše,
i samo naše staze za nas.
Tužan sam samo na licu svome,
u pokretima sporim tražeći tebe,
a duša mi srećna, znajući tebe,
plavušo moja, vilo iz grada,
i samo tebe i samo nas.
Ja slova nemam al' reči idu,
kiša je opet, u srcu sunce,
ja tebi pišem sa hvalom za dobro,
za sve prelepe razumne časove
saveta tvojih i pogleda toplih,
za prijateljstvo i dobrotu
koju si dala, ja tako mislim,
tako se nadam, samo za nas.
Ja srećan jesam, znajući tebe
iskreno želim tako da bude,
i dalje tako, i dalje ovako,
a ono što meni još malo treba
to je još samo malo od tebe,
plava vilo iz dalekog grada,
još malo ljubavi, za tebe, za nas.
S težinom u srcu,
sa radosnom dušom,
i sada neosetnim teretom
koga
ogromno nosim,
za malo ljubavi,
tvoj prijatelj, vilo iz grada,
ja molim,
još malo ljubavi,
za mene, za tebe, za nas.
(Baš jednog dana, 1.marta 2017)
=========
>>> JA NISAM NIGDE POMENUO TVOJE IME, ALI TO TI ZNAŠ I TO JE DOVOLJNO. JA ĆU SE MOŽDA PRESELITI MEDJU ZVEZDE - SUTRA, ILI... - A NISAM MOGAO DA TE VOLIM KAO NAJDRAŽE BIĆE! BEZ OBZIRA ŠTO SAM NAJVIŠE BIO OSTAVLJAN BEZ MOGA RAZLOGA, BEZ OBZIRA NA TVOJ I MOJ BRAK, TI ZNAŠ JEDINO, TI SI BILA POSEBNO NEŠTO ZA MENE. TI SI CVET KOJI SU SE SVI TRUDILI DA UBERU, ALI SI TI OSTALA SUŠTINSKI I U DUŠI NEUBRANA - NAŽALOST, VEOMA POVREDJENA, VEOMA ČESTO BEZ PONEKE LATICE, ALI IPAK SU ONE NIKLE PONOVO. OSTALA SI SVOJA, VESELA, VELIKA I DOBRA. KRIŠOM SI VOLELA ALI TO NISI ZNALA ILI NI HTELA DA ZNAŠ. POSLE TOLIKO GODINA, OPET SI I UVEK ISTA. JA NE VIDIM BORE, NI SEDU KOSU, NI PROMENE GODINA, NIŠTA NE VIDIM. ZATO TI OVO PIŠEM I ZATO TI OVO POSVEĆUJEM, SAMO TEBI, A TI ZNAŠ!
>>>
==========
* ZA MALO SREĆE, VILO IZ GRADA *
No comments:
Post a Comment