MOJA POEZIJA - JA ZNAM

JA ZNAM                            ************** 
                      

Ja zaista ne znam zašto
tek sada da kažem da te puno volim,
tek sada kada je jesen današnjice,
a ne proleće naše prošlosti,
prebrzo prohujale prošlosti mlade
i zašto to nisam baš tebi rekao,
baš onda kada si mogla da me spaseš
i uputiš drugim putem ljubavi,
a ne da lutam raznim stazama i budem
napuštan, ostavljan, ponižavan u mladosti,
za iskreno date ljubavi
svakakav bol doživljavao,
onda i tada, daleko više od sreće...

A posle, kada sam najzad našao
mnogo dragu osobu,
ti si se pamentno bila sklonila, i ne želeći
da smetaš ili da priznaš ono što si znala,
možda duboko skriveno u tvojoj duši,
ali što je, ipak bilo dalje od prijateljstva...
Daleko više i dalje...

Ali su ljudski putevi nedokučivi,
isprepletani, tananih osećaja,
al' velikih obrta i ostvarenih dogadjaja.

I došla je istina da nam se to kaže,
neuvijeno prizna, i otkrije, pokaže...

Ti nisi tudja, ti si moja,
ti si moje jedino, milosnica, draga,
smejuljica i ozbiljnost moja,
ti si moje najjedino, ti si moje neizbežno,
ti si prava kraljica moja;
za malo radosti, za puno radosti,
za to ne molim, ja za to znam.
ti nisi ničija druga, sad moja ti si,
ja ipak znam.
I rekla jesi, i priznala jesi,
ali i ja to osećam i znam,
odavno si moja, prikriveno moja,
duboko u duši bila si moja,
i onda i sad.

A sada zaista, pa neka su prošle godine,
i znani i neznani dogadjaji,
mi imamo pravo da osećamo
bar malo sreće, il' puno sreće,
svejedno mi to sad osećamo,
i da li je jesen, a današnjica jeste,
- daleko ili blizu, tamo il' ovde,
mi osećamo
i mi smo zajedno.

U mislima ili u snovima,
ili u stvarnosti najzad,
mi smo, voljena moja,
zajedno,
jedino moje nedostajanje,
da to znaš,
a ja, zaista i iskreno ti kažem,
ja znam.
                                             (Bgd, 13.Mart 2017)