MOJA POEZIJA - KLUPA ŽIVOTA

KLUPA ŽIVOTA
Sam sam sedeo na klupi života
ili se činilo tako samo,
ja ne znam zaista
da li je bilo sunca il' kiše,
naše kiše i naših radosti,
i vremena proteklih ali k'o juče,
na klupi sa nama
a sada bez nas.

Sam sam gledao a ti na klupi,
ja ne verujem i trljam oči,
a one plave, još uvek plave,
malo tužnije al' ipak plave,
kao i tvoje nebeske plave,
ne potamnele od dana proteklih
sa nama
a ponovo, sada, bez nas.

Ti si kraj mene, a ja sam sam
i biću sa tobom, iako sam,
ludice jedna daleko znana,
u duši sam tvoj, mislima tvoj,
a telo nek' luta
stazama našim pokajanja i želja
i mladačkim zvucima sa gitare,
stazama našim i mislima našim,
a duša te voli, al' da li i ja?

Da li sam tebi pravi drug prijatelj,
ili tvoj pravi oslonac duše
ili tvoja misao iskrenosti, k'o uvek do sada,
i reč razumevanja
i poverenja,
i ja.

Ja to razumem i ja to jesam
a ti? Ja znam i ne znam,
a ti? Da li i ti?

Na klupama pored,
ljudi se smeju,
a ova klupa sa tobom, bez tebe,
ostala sa mnom u središtu parka,
i zrači nebesko jakim silama
koje ja vidim, bez tebe vidim,
prijatelj tvoj, i drug tvoj,
i ja.

Iskrenost boli ali ja znam
ti moje razumeš sve reči
ti trudiš misli da budu tačne
i reči ceniš lepotom izraza,
lepotom bića koje u tebi
ne stari godinama i nemenjano, isto,
uvek je sa mnom;
a ljubav, a ljubav,
a naklonost, a milost,
a razumevanje, a pojedinost,
a pomoć u lepoti tvoga života,
a moje reči još davno o tebi,
a moje reči, samo za nas,
e, to je ono
što, ja osećam, ne znam...

Znaću već sutra, kada to bude,
a sutra biće onda kad znaš
da neko daleko koji te čeka,
koji već dugo na tebe misli
koji predugo sedi na klupi života,
vremena proteklih i neminovnih,
sa rečima o tebi na usnama
mojim
i tvojim,
bez nas.

Pominješ proteklo vreme
ali za mene, vreme je sad,
i sutra vreme je naše;
od tebe zavisi to vreme naše,
od tebe, sa klupe,
ove bez nas.

Prijatelj tvoj, najveći na svetu,
još čeka u nadi lepote tvoje
i dobrih reči, razumnih slova,
ideala, poštovanja, simpatija,
divote i dobrote
i saveta tvojih nikad ne ugaslih.
Ja čekam
bez nas. I biću tvoj uvek,
dragi il' ne, dobar, zar ne,
sa tobom, il', možda,
ja sam, sa dušom samom, bez nas.
                                                              (2.mart 2017)