MOJA POEZIJA - JA TEBI PIŠEM

 JA TEBI PIŠEM                                  
Ti živećeš večno, smejuljice moja,
a ja, ja ne znam i neću da znam,
a tvoje toplo i divno srce
grejaće mene, daleko mene,
i moju dušu napaćenu
i moju ljubav a tebi znanu
i moju čežnju i moje nade,
i moje telo sa tvojim srcem
sa mojim srcem što kuca za tebe
i nas.

Daleko si tamo u gradu poznatih
a ja ovde stazama hodim
i pišem tebi reči iz srca
sa nadom za sutra, za sutra
za nas.

Pišem ja tebi, smejuljice moja,
o želji za vodom sa izvora tvoga,
o klupi života u parku bez nas,
ili sa tobom, ili bez tebe,
ili zaista i stvarno bez nas.

O tebi pišem, najdražem biću,
o prijateljstvu nenarušenom
daljinama dana, i meseca, godina;
ja pišem jednu veoma posebnu pesmu,
za malo sreće, vilo iz grada,
smejuljice moja, radosti moja,
najdraža osoba, samoj bez nas.

O tebi pišem, a ti mi kažeš,
ti sve to znaš, ti sve razumeš,
ali i ja.

Za tebe samo, ja tebi pišem,
da sve razumeš, da sve zavoliš,
da tuge odboliš, one skrivene
u tebi, u srcu, u duši
nestvarno dobroj a povredjenoj,
a nasmejanoj, stvarnoj, neodglumljenoj,
sa smehom tvojim i rečima tvojim
i beskrajem misli, tvojih i lepih
što meni pišeš, slažući slova
lepote kako samo to ti znaš.

O tebi pišem,
ja tebi pišem,
ali ti znaš.
                                                     (Bgd, 04. Mart 2017)