SAN
Toliko sam se smejao
i radovao i srećio,
toliko se umorio
od radosti naše
da sam najzad poželeo
i opet, i opet,
da traje dugo, i ono je bilo
zaista, baš.
Toliko sam se probudio
ne shvatajući ništa
ni oko sebe ništa,
ni sumornu svakodnevicu,
ni težine nagle,
ni prepreke nenadne,
ni nesklad daljine,
ni tebe bez mene,
ni zanos bez nas.
A sad, iako san prodje,
opet se smešim, bar malo, smešim,
evo, baš sada,
i trudim da teškost pretvorim u radost,
da našu ljubav dovedem zajedno,
da se opet smejem
i opet i ponovo
sanjam nas.
Za tebe, najdraža moja,
ja pišem i budan sanjam,
a težine neka su okolo snova,
okolo mene
i nas.
Za tebe, ja hodam
i sanjam taj san.
(Bgd, 06. Mart 2017)
No comments:
Post a Comment